evo citav dan me prati slika od proljetos sto sam vidjela
sjedim u basti
oko mene se poredala moja banda: bobi, jack, mali i dzeri
a na malom odstojanju cuci i bjeli macak od komsija, koji svaki dan provodi kod nas, kada sam ja tamo u bosni
strina ima krave i jedna je rodila blizance, vec poodrasli
posto je uskrs, planiraju da ih kolju
moja strina jezik joj otpao, svaki puta dodje i meni prica kako ce klati, te telad, te krmad
koliko puta sam je zamolila da mi ne prica o tome
ali valjda bi i zidu mogla pricati, isti bi efekt bio ili je moram jednom fino poslati u pizdu materinu, mozda joj to ostane u sjecanju pa prestane me ubijati tim pricama
uglavnom, prica je pala, rekla mi je i ja od toga momenta nemam vise mira
i tako sjedim, mislim o jadnim teladima i kakva ih sudbina ceka za par dana, za trenutke mi padne misao, idi u noci u stalu, otjeraj krave i telad daleko u sumu
vidim neki kamion krnjav kao i sofer a na prikolici, fino crnjasto tele, zgubljeno i jadno
zaustavlja se ipred nasih kuca i trazi moga amidju, cujem kako se cenjkaju oko cijene teleta, on je mesar i ono crkasto vozi u njegov sudnji dan
nije im pao dogovor, ja ne znam ili da placem ili da se radujem
ajde reko barem jos koji dan neka zivi
sjeda u krnjavi kamion i juri a maleno, stoji samo ,mora da ga je strah
nema mame tu, nema nikoga
ja ga vidim cesto onako na onoj prokletoj prikolici a njega nema vec odavno vise, mora da su ga u slast pojela djecica neka sa svojim mamama i tatama
Keine Kommentare:
Kommentar veröffentlichen