bobi

u saku mi je mogao stati kada sam ga prvi puta vidjela
znam da su mi suze krenule na oci, jer sam pomislila, kako moze ovako mali stvor sada
da prezivi bez svoje mame ?
u saci mi se skupljao i cvilio, trazio toplotu svoje mame i mlijeko iz njezinih grudiju

ali junaci se poznaju od prvih dana
a bobi je junak
rastao je i sve vise licio na vuka, ljepota jedna po izgledu a jos veca po karakteru

moj bobi

kada bi prolazio neko pokraj njega, imao je obicaj da ti se zakaci za nogu, to mu je najdraza igra bila, tim gestom bi govorio, stani, stani da se igramo
sada to slabo kada radi

mama mu nije dala u kucu a tata bi moju niki nagovarao da ga ide donijeti, pa su ga i kroz prozor unosili
a ako bi moja mama to vidjela, pocela bi malo gundjati a otac bi na to samo rekao, ajde pusti pa djete voli psa
a da je i on dijete koje voli psa nije pricao, samo sto i nije morao nista reci, znalo se to

rano u zoru nekada, strina je zavikala pokraj prozora, ajdete napolje, bobi lezi na cesti, ne moze da ustane

moja sestra ode, polako ga stave na deku i prenesu ga u supu

auto ga udarilo, a ne samo da je jednom, nego kako nije mogao se pomaknuti sa ceste , mora da je jos koje preslo mu preko noge

a on je citavu noc tu lezao i polako puzao prema kuci

mozda par centimetara da je uspjeo

lezao je bobi u supi, podugo
on u supi a otac u sobi

obojica su svoje bitke vodili

u noci kada je otac umro
bobi je iz supe ispuzao, puzao na stepenice i tu je zavijao



koliko njih je reklo, treba bobija ubiti, samo se pati, on nikada nece prohodati

ucili smo da hoda, drzala sam ga a on je se borio, vukao zadnji dio tijela, a prva noga je visila bezivotno

ali ja sam znala, bobi je borac, on ce prohodati

i prohodao je

ide samnom na brda, gdje malo ko moze sa zdravim nogama otici
bobi moj junak